Da Pod­go­ri­ca ni­ka­da ne spa­va uvje­ri­li smo se u no­ći iz­me­đu pet­ka i su­bo­te, ka­da su uli­ce glav­nog gra­da, na pre­la­zu iz 28. u 29. av­gust, bi­le pre­pu­ne auto­mo­bi­la i mla­di­ća i dje­vo­ja­ka ko­ji su se vra­ća­li iz noć­nog pro­vo­da. Da bi sve pro­te­klo u na­bo­ljem re­du i da vo­za­či i sa­put­ni­ci stig­nu bez­bjed­no do svo­jih ku­ća, bri­nu se eki­pe pod­go­rič­ke sa­o­bra­ćaj­ne po­li­ci­je ras­po­re­đe­ne u svim dje­lo­vi­ma gra­da. U sa­o­bra­ćaj­noj pa­tro­li ko­ja je bi­la naš do­ma­ćin, kao i u vi­še na­vra­ta u isto vri­je­me, bi­li su po­li­caj­ci Vla­dan Ra­do­vić i Želj­ko Ra­ko­če­vić sprem­ni za još jed­nu bur­nu pod­go­rič­ku noć.
Zbor­no mje­sto je bi­lo pre­ko pu­ta ka­fi­ća „Bu­da bar”, kod sta­re ka­sar­ne „Mo­ra­ča”, u 23 ča­sa, a za­tim smo kre­nu­li u obi­la­zak gra­da.
– Ko­le­ga Ra­ko­če­vić i ja za­jed­no smo u pa­tro­li sko­ro dvi­je go­di­ne i na­gle­da­li smo se ra­znih si­tu­a­ci­ja. Bi­lo je i ko­mič­nih, ali i onih dru­gih, ve­o­ma ne­pri­jat­nih – pri­ča Vla­dan Ra­do­vić, dok se pa­trol­nim vo­zi­lom kre­će­mo ka Ma­re­zi, gdje je na­še pr­vo od­re­di­šte.
Na­ši do­ma­ći­ni ka­žu da u da­ne vi­ken­da, u ra­ni­jim ve­čer­njim sa­ti­ma obič­no kon­tro­li­šu pe­ri­fe­ri­ju gra­da i ta­mo­šnje lo­kal­ne ka­fa­ne, dok je cen­tar gra­da pod po­seb­nom lu­pom, po­sli­je po­no­ći.
Na pu­tu ka Ma­re­zi, Ra­do­vić i Ra­ko­če­vić kon­tro­li­sa­li su vo­zi­la iz oba put­na prav­ca, a ne­ko­li­ko vo­za­ča je pod­vrg­nu­to al­ko­te­sti­ra­nju. Me­đu­tim, al­ko­test je po­ka­zao da ne­ma­ju al­ko­ho­la u kr­vi, pa su oni, uz po­zdrav „sre­ćan put”, na­sta­vi­li vo­žnju.
– Kad kre­ne­mo sa po­slom obič­no po­di­je­li­mo za­dat­ke, Ra­ko­če­vić za­u­sta­vlja vo­zi­la, a ja vr­šim al­ko­te­sti­ra­nja. Me­đu­tim, ka­da je fre­kvent­nost sa­o­bra­ća­ja ve­ća, on­da obo­ji­ca za­u­sta­vlja­mo i kon­tro­li­še­mo vo­zi­la, da se ne bi stva­ra­le gu­žve – pri­ča Ra­do­vić.
U tom mo­men­tu, ne­gdje oko 23.30 ča­so­va, Ra­ko­če­vić za­u­sta­vlja vo­zi­lo „fi­jat bra­vo”, pod­go­rič­kih re­gi­star­skih ozna­ka, a vo­zač T.R., pri­li­kom iz­la­ska iz vo­zi­la oda­je uti­sak oso­be ko­ja je pod dej­stvom al­ko­ho­la. U po­čet­ku po­ku­ša­va da iz­bjeg­ne al­ko­te­sti­ra­nje, ali na kra­ju pri­sta­je, pa apa­rat po­ka­zu­je 1,48 pro­mi­la al­ko­ho­la u kr­vi. Ra­do­vić mu ob­ja­šnja­va da mo­ra da po­đe sa nji­ma u Cen­tar bez­bjed­no­sti ka­ko bi pre­spa­vao u be­to­njer­ci i otri­je­znio se... I ta­da po­či­nju mu­ke za dvo­ji­cu po­li­cij­skih slu­žbe­ni­ka, jer T.R. pr­vo od­bi­ja da kre­ne sa nji­ma, a za­tim ne že­li da im pre­da klju­če­ve od svog vo­zi­la, ka­ko bi ga sklo­ni­li sa pu­ta, da ne ome­ta sa­o­bra­ćaj. Na­kon vi­še od 20 mi­nu­ta ne­pri­mje­re­nog po­na­ša­nja, uz kul­tur­na i str­plji­va ob­ja­šnje­nja po­li­ca­ja­ca, pi­ja­ni vo­zač pri­sta­je da uđe u po­li­cij­sko vo­zi­lo i kre­ne sa nji­ma. To­kom vo­žnje, T.R. ob­ja­šnja­va ka­ko ne že­li da sa­ra­đu­je sa po­li­ci­jom, ne pri­zna­je re­zul­tat al­ko­te­sti­ra­nja i ne­će pot­pi­sa­ti ni­je­dan pa­pir ko­ji mu bu­du po­nu­di­li. Po do­la­sku u pro­sto­ri­je Cen­tra bez­bjed­no­sti, po­li­caj­ci Ra­do­vić i Ra­ko­če­vić ob­ja­šnja­va­ju T.R. ko­ja su nje­go­va pra­va i sa­či­nja­va­ju slu­žbe­nu za­bi­lje­šku o to­me da je al­ko­te­sti­ran i da je bio u pi­ja­nom sta­nju. Sve to tra­je ne­kih po­la sa­ta, a T.R. upor­no po­na­vlja da mu se sve na­mje­šta, da on ni­je kriv, a po­li­caj­ci­ma od­bi­ja i da sa­op­šti adre­su sta­no­va­nja, ka­ko ne bi mo­gli da sa­či­ne za­bi­lje­šku sa svim po­da­ci­ma. Me­đu­tim, na­kon do­dat­nih pro­vje­ra i sa­rad­nje sa osta­lim po­li­cij­skim slu­žba­ma, po­li­caj­ci sa­zna­ju adre­su sta­no­va­nja i kom­ple­ti­ra­ju za­bi­lje­šku i pre­kr­šaj­ni na­log, ali ta­da na­sta­je no­vi pro­blem, jer T.R. ne že­li to da pot­pi­še. Nje­mu je ta­da pre­do­če­no da mo­ra­ju da ga vo­de u Hit­nu po­moć, ka­ko bi mu iz­va­di­li krv, da se na osno­vu to­ga utvr­de pro­mi­li al­ko­ho­la u kr­vi. Po do­la­sku u Hit­nu T.R pr­vo od­bi­ja da da krv, a na­kon 15 mi­nu­ta se ipak pre­do­mi­slio. Ka­da je sve to oba­vlje­no, T.R., ko­ji je u me­đu­vre­me­nu shva­tio da će ipak mo­ra­ti da pre­spa­va u be­to­njer­ci, po­či­nje da mi­je­nja po­na­ša­nje, pa sve okre­će na ša­lu. Ra­do­vić i Ra­ko­če­vić, oko 1.15 ča­so­va, pre­da­ju T.R. slu­žbe­ni­ku u De­žur­noj slu­žbi ko­ji ga od­vo­di u be­to­njer­ku na tri­je­žnje­nje. Dok ga od­vo­de na tri­je­ž­njenje T.R. po­ru­ču­je da ga slu­čaj­no ne bu­de pri­je 10 sa­ti, dok se do­bro ne na­spa­va.
– Kao što ste se i sa­mi uvje­ri­li ima ra­znih vo­za­ča, a ovaj slu­čaj je bio je­dan od te­žih u po­sled­njih go­di­nu da­na. U sva­koj smje­ni se su­o­ča­va­mo sa ra­znim iza­zo­vi­ma i ma­li broj lju­di bi nam po­vje­ro­vao kroz šta sve to­kom no­ći pro­la­zi­mo na uli­ci – ka­že Ra­ko­če­vić.
Sle­de­ća de­sti­na­ci­ja bi­la je kod „Auto Ze­te”, na put­nom prav­cu pre­ma Za­go­ri­ču, gdje je kon­tro­li­sa­no 15 vo­zi­la, a sve je bi­lo u naj­bo­ljem re­du, pa je eki­pa pro­mi­je­ni­la lo­ka­ci­ju – u Uli­cu Mar­ka Mi­lja­no­va.
– Ima­li smo ne­dav­no slu­čaj ka­da smo za­u­sta­vlja­li vo­za­ča ko­ji je naj­pri­je us­po­rio, ali kad nam se pri­bli­žio do­dao je gas i po­bje­gao u boč­nu uli­cu. Ka­ko je na­glo smo­tao, pre­ko in­stru­men­tal ta­ble mu je is­pao mo­bil­ni te­le­fon, po­ku­pi­li smo ga i sklo­pi­li i ta­ko ot­kri­li iden­ti­tet vla­sni­ka, ko­ji se uju­tro pri­ja­vio. Od­le­žao je 12 sa­ti u pro­sto­ri­ji za za­dr­ža­va­nje jer ni­je stao kad smo ga za­u­sta­vi­li, od­u­ze­ta mu je vo­zač­ka i sa­či­nje­na je slu­žbe­na za­bi­lje­ška – pri­ča Ra­do­vić.
Na­ši do­ma­ći­ni ka­žu da al­ko­test ne mo­že da se pre­va­ri ni­ti oni mo­gu ne­ko­ga da pri­kri­ju jer apa­rat sve fa­brič­ki pam­ti i na kra­ju smje­ne sve mo­ra da se po­klo­pi sa bro­jem pri­ja­va ko­je su pod­ne­se­ne.
Oko 3 sa­ta pred zo­ru, pa­tro­la mi­je­nja lo­ka­ci­ju i pre­la­zi pre­ko pu­ta ho­te­la „Ni­kić”, kod mo­sta bra­će Zla­ti­ča­nin. Sa­mo što smo sti­gli na po­me­nu­tu lo­ka­ci­ju, sa­o­bra­ćaj­ci za­u­sta­vlja­ju vo­zi­lo u ko­jem se na­la­ze sta­ri­ji mu­ška­rac i že­na. Po iz­la­sku iz auto­mo­bi­la pri­mjet­no je da je vo­zač T.B., u vid­no al­ko­ho­li­sa­nom sta­nju. Ka­da mu je dat al­ko­test on na­mjer­no du­va u se­be, ka­ko apa­rat ne bi uči­tao ko­li­ko je pi­jan. Na­kon što je vi­še pu­ta po­no­vio tu rad­nju, po­li­caj­ci ga upo­zo­ra­va­ju da će mu na­pi­sa­ti pri­ja­vu da je od­bio al­ko­te­sti­ra­nje, jer je oči­gled­no da ne že­li da se pod­vrg­ne al­ko­te­stu. T.B. od­bi­ja da po­no­vo du­va u al­ko­test, pa su po­li­caj­ci pri­nu­đe­ni da po­zo­vu ko­man­di­ra da do­đe na li­ce mje­sta. Po­što je vo­zač i u pri­su­stvu ko­man­di­ra ura­dio istu stvar, pa­tro­la kon­sta­tu­je da on od­bi­ja al­ko­te­sti­ra­nje i sa­op­šta­va da tre­ba da po­đe sa nji­ma u pro­sto­ri­je CB-a, gdje će bi­ti za­dr­žan na tri­je­žnje­nju. Ka­da je vi­dio da je vrag od­nio ša­lu, T.B. svu kri­vi­cu sva­lju­je na že­nu ko­ja je bi­la sa nji­ma, jer da nju ni­je slu­šao „dav­no bi bio ku­ći i ne bi mo­rao da pre­spa­va u be­to­njer­ci”.
Na­kon što su oba­vi­li neo­p­hod­nu pa­pi­ro­lo­gi­ju, T.B. je, oko 4 ča­sa, pre­dat de­žur­noj slu­žbi ko­ja ga je spro­ve­la u pro­sto­ri­je za tri­je­žnje­nje, a Vla­dan Ra­do­vić i Želj­ko Ra­ko­če­vić na­sta­vi­li su pa­tro­li­ra­nje do ju­tar­njih ča­so­va.
Za ovu noć, ko­ja je bi­la, ka­ko ka­žu na­ši do­ma­ći­ni, jed­na od bur­ni­jih, pre­šli smo pe­de­se­tak ki­lo­me­ta­ra, ko­li­ko pro­sječ­no noć­na pa­tro­la sa­sta­vi u to­ku de­žur­stva. I što je naj­va­žni­je, uvje­ri­li smo se da sa­o­bra­ćaj­ni po­li­ci­ja­ci ima­ju mno­go po­sla, str­plje­nja za sve one ko­je le­gi­ti­mi­šu i da na­kon za­vr­še­ne smje­ne, do­bi­ju po jed­nu si­je­du vi­še.
Dra­žen Živ­ko­vić
fo­to: Ra­do­je Živ­ko­vić


Uhva­ti­li pi­ja­nog bi­ci­kli­stu

Ka­žu i da su ima­li slu­čaj da su za­u­sta­vi­li bi­ci­kli­stu ko­jeg su al­ko­te­sti­ra­li i utvr­đe­no je da ima 1,75 pro­mi­la al­ko­ho­la u kr­vi.
-Bi­ci­kli­sta se kre­tao su­prot­nom tra­kom, ni­je dr­žao pra­vac, pa sam ga za­u­sta­vio. Po­čeo je da se ras­pra­vlja za­što ga za­u­sta­vljam kad ni­je u autu. Bio je va­o­ma dr­zak i re­kao sam mu da mo­ra da se pod­vrg­ne al­ko­te­sti­ra­nju. Pr­vo je od­bi­jao, ali je na kra­ju pri­stao, a apa­rat je po­ka­zao 1,75 pro­mi­la al­ko­ho­la u kr­vi. Po­ve­li smo ga u be­to­njer­ku, jer pod­li­je­že sank­ci­ja­ma kao da je vo­zio auto­mo­bil, a bi­cikl smo osta­vi­li kod stra­ža­ra u jed­nom pred­u­ze­ću is­pred či­jih ka­pi­ja se sve to de­ša­va­lo – pri­ča Ra­do­vić.


No­va vo­zi­la i opre­ma

Pri­sut­nost policajaca i al­ko­te­sti­ra­nje do­ve­lo je do to­ga da je sma­njen broj sa­o­bra­ćaj­nih ude­sa sa smrt­nim po­sle­di­ca­ma što je osnov­ni dio po­sla sa­o­bra­ćaj­ne po­li­ci­je.
– Do­bi­li smo no­va pa­trol­na vo­zi­la i neo­p­hod­nu opre­mu za lak­ši i efi­ka­sni­ji rad. Do­bi­li smo no­ve alo­me­tre, ko­ji me­mo­ri­šu sva alo­ko­te­sti­ra­nja, ko­ja su se po­ka­za­la po­u­zda­nim – na­gla­ša­va Ra­do­vić.


Test po­ka­zao 3,05 pro­mi­la

Ra­do­vić ka­že da je on u slu­žbi za­bi­lje­žio naj­vi­še 3,05 pro­mi­la al­ko­ho­la u kr­vi.
– On ni­je bio agre­si­van, ali ima onih ko­ji su agre­siv­ni na 0,30 pro­mi­la. Sve to za­vi­si od slu­ča­ja do slu­ča­ja – na­vo­di on.
Po­ja­šnja­va da ima­ju ne­pri­jat­no­sti na uli­ci, ali da su sank­ci­je za to ve­će, pa se rje­đe de­ša­va da bu­du na me­ti dr­skog po­na­ša­nja.